Prvi forum o lulama na ovim prostorima
 
Početna stranicaFAQPretraľnikRegistracijaKorisničke grupeLoginRegistracija
Share | 
 

 2. Deo: Rasadjivanje, prinos i berba duvana

Prethodna tema Sljedeća tema Go down 

Da li su moje ruke citave.
Da
67%
 67% [ 2 ]
Ne
33%
 33% [ 1 ]
Ukupno glasova : 3
 

Autor/icaPoruka
Taras
Bacam filter
Bacam filter


Broj postova : 409
Join date : 10.10.2012
Age : 22
Lokacija : Serbia/Surcin
Omiljeni duhani : Crni Kapetan,Larseni,Latakije...

PostajNaslov: 2. Deo: Rasadjivanje, prinos i berba duvana   30.01.13 20:23

Duvan se rasadjuje kada prodje opasnost od poznih mrazeva, a zemljiste se zagreje iznad 10 stepeni. Ovako vreme kod nas je od kraja aprila do sredine maja. Period rasadjivanja traje od 25 do 30 dana. Rasadjivanje moze biti rucno ili masinama, cetvorednim ili sestorednim sadnicama.

Povrsina i oblik vegetacionog prostora nisu isti za svaku sortu duvana. Rastojanje izmedju redova i u redu krece se za pojedine sorte u sledecim granicama; sorte „jaka“, „prilep“ i „dzebel“ 40-50×12-15 cm ili 130.000 do 200.000 biljaka po hektaru; „otlja“ i „bajinovac“ 50×20 cm ili 100.000 biljaka po hektaru; „ravnjak“, „stolac 17“ i „avala“ 60×40 cm ili 42.000 biljaka po hektaru; a sorte „belej“ i „svetla virdzinija“ 80×50 cm ili 25.000 biljaka po hektaru.


Pravac redova je sever-jug. Tek rasadjene biljke treba da se zaliju sa 0,3 do 0,5 l vode po biljci, ako se zaliva neposredno uz struk duvana. Za vreme toplih dana treba rasadjivati u popodnevnim casovima. Tamo gde postoje mogucnosti, duvan se posle rasadjivanja navodnjava sa 20-40 mm vode, da bi se bolje ukorenio.

U velikoj meri prinos duvana zavisi od sorte i uslova uspevanja. U nasoj zemlji prosecan prinos krece se od 800 do 1.100 kg po hektaru. Duvan moze da se susi u nizovima prirodnim putem (ispod nastresnice) i u specijalnim susarama za duvan, a rasut se susi u specijalnim okvirima i susarama.

Osuseni duvan se predaje najcesce u niskama, ali i pakovan u bale. Kada duvan pocne da upija vlagu posle prvih jesenjih kisa, skida se sa niski, sortira i kalupi. Lisce se sortira po velicini, boji, rokovima branja i zdrastvenom stanju.


Postoji vise nacina kalupljenja i pakovanja duvana. Sitnolisni i duvan novih domacih sorti pakuje se u cetvrtaste bale, ujednacenog oblika i mase, pod odredjenim pritiskom, zatim se omotava sa argijom od konoplje ili jute i uvezuje kanapom na specijalni nacin (sistem tonga). Bala se izradjuje pomocu specijalnih sanduka ili masinski. U jednu balu pakuje se lisce istog kvaliteta.

Kvalitet lisca se ocenjuje prema upotrebnoj vrednosti i preradi. Klasa kvaliteta zavisi od sorte, zrelosti, rokova branja, boje, finoce elasticnosti tkiva, aromaticnosti i stepena ostecenosti lista. Ako je lisce neosteceno, odgovarajuce boje i finoce, klasa se odredjuje prema rokovima branja. Ako lisce, iz bilo kojih razloga odstupa od ovoga, svrstava se u nizu klasu, vec prema stepenu odstupanja.
U prvu klasu sitnolisnih aromaticnih duvana ubrajaju se ovrsak i sitniji podovrsak, u drugu podovrsak, a u trecu srednje lisce, u cetvrtu natpodbir i u petu klasu podbir.

U prvu klasu krupnolisnih duvana ubrajaju se srednje lisce i podvrsak, u drugu sitan podvrsak i krupan ovrsak, u trecu donje srednje lisce i sitan ovrsak, u cetvrtu natpodbir i u petu klasu podbir.Prvo sazreva donje lisce duvana, zatim postepeno srednje i na kraju vrsno. Sazrevanje traje od 40 do 60 dana. Neke sorte imaju kraci, a neke duzi period sazrevanja. Lisce se postupno bere onako kako sazreva, u vecine sorti u pet navrata, a u nekih sitnolisnih cak osam ili deset puta. Postoje sorte u kojih sazrevanje nastupa brzo i traje kratko, pa se beru 2-3 puta.
Znaci zrelosti duvana su bledjenje listova, pojava zuckaste nijanse na vrhu i ivici lista, bledjenje glavnog nerva i smolasta prevlaka na listu. List postaje lepljiv, dobija specifican miris i lako se odvaja od stabla. Ako se obere nedovoljno zreo list, tesko se susi, promenjenog je ukusa i arome, zadrzava zelenkastu boju i lako podleze truljenju. Prezreo list je manje elastican, susnjav, posan i svetle boje, lako gubi vlaznost i pri fermentaciji se drobi.


Duvan moze da se bere na tri nacina: rucno, rucno sa pokretne platforme i jednorednim kombajnom. Prilikom rucne berbe radnik ubere sa biljke od 2 do 5 listova duvana i odlaze ih na zemlju u uzduzne trake, a nakon toga lisce se utovara u transportno sredstvo.
Pri rucnoj berbi sa pokretne platforme, koja se krece izmedju redova, radnik obere od 2 do 5 listova sa biljke, stavlja ih u korpu ispred sebe i na uvratinama istovara u prikolicu.

Jednoredni kombajn obere od 2 do 5 listova po biljci i odlaze u specijalni izmenjiv sanduk. Pre nizanja lisce se sortira po vremenu branja, krupnoci, boji i ostecenosti. Svaka grupa se nize posebno, istog dana kada se ubere na kanap duzine, od 3 do 5 m, rucno ili masinski. Masine za nizanje duvana kod nas jos nisu dovoljno rasprostranjene. Listovi se nizu na dugacku, pljosnatu celicnu iglu, probadanjem kroz peteljku, a potom svlace na kanap i rasporedjuju tako da izmedju dva lista bude razmak debljine lisnog nerva. Niske listova se, uz dobro zatezanje, vesaju horizontalno u prostoriji u kojoj ce se duvan staviti i susiti.

Ako obrani listovi ostanu duze bna gomili ne nanizani, nastaje samozagrevanje i truljenje. Zato u toku dana treba brati samo onoliko listova koliko se moze nanizati. Masina za nizanje tokom osam casova nanize 800 m nizova, dok jedan radnik moze da nanize svega 24 m.Mehanizovana proizvodnja duvana na individualnim gazdinstvima malo je zastupljena. Mehanizovani su samo delovi tehnoloskog postupka proizvodnje, kao sto su osnovna obrada, sadnja rasada, hemiska zastita i medjuredna obrada. Berba, zakidanje zaperaka, odkidanje vrha stabljike manipulacija i susenje lisce duvana u rasutom stanju, bez klasicnog nizanja, predstavljaju najvece mogucnosti za znacajno smanjenje troskova ljudskog rada i proizvodnje. Na nekim nasim drustvenim gazdinstvima, primenom sistema masina „balthes“ i „po well“, proizvodnja duvana je potpuno mehanizovana.


Rasad se sadi poluautomatskim sadilicama koje otvaraju uske brazdice. U brazdicu se polaze rasad posebnim radnim organima, pre nego sto se zatvori prolaskom radnog organa za zatvaranje i sabijanje uzane trake. Sadilica treba da ispuni vise zahteva: da neostecuje rasad za vreme sadnje (dozvoljeno ostecenje vrhova iznosi najvise 5 % pozasadjenih biljaka), da obezbedjuje odabranu dubinu sadnje i pozeljan razmak biljaka u redu, da biljke nakon sadnje sadrze vertikalan polozaj sa najvise 10 % odstupanja, da pravilno ulaze koren u zemljiste i dovoljno pritisne zemlju uz koren, sto treba da osigura primanje najmanje 95 % posadjenih biljaka.

Postoje uglavnom dva tipa sadilica: sa dvostrukim elasticnim diskovima („akord“) i sa jednostrukim krutim diskom i hvatacima („nardi“). Nedostatak prvog tipa sadilice je u tome sto radnik mora stalno da prati komandu zvucnih signala da bi ravnomerno ulagao rasad izmedju elasticne diskove. Umesto zvucnih signala, na diskovima mogu da budu postavljene oznake prema kojima se odredjuje mesto postavljanja rasada. Na drugom tipu sadilica sami hvataci obezbedjuju ravnomernost rasporeda rasada i radnik ne mora da obraca na to posebnu paznju. Sadilice su opremljene i rezervarom za vodu i razvodnim automatskim ventilima za doziranje vode. Brzina kretanja sadilice zavisi od razmaka sadnje duvana u redu i krece se izmedju 1,2 i 1,5 km/h.Posle susenja, sortiranja i fermentacije, lisce duvana sluzi kao osnovna sirovina za izradu cigareta, cigara, duvana za lulu, duvana za zvakanje i drugih sredstava za uzivanje. Uziva se pretezno pusenjem, a vrlo malo usmrkavanjem ili zvakanjem (duvan za zvakanje). Duvan se uziva zbog specificnog i kompleksnog fizioloskog dejstva nekih sastojaka lista na centralni nervni sistem coveka.

Od hemiskih sastojaka lista najvazniji je nikotin, veoma otrovan alkoloid, koji unet pusenjem ili na drugi nacin u ljudski organizam u umerenoj kolicini, deluje umirujuce ili razdrazujuce, zavisno od stanja nervnog sistema. Uzivanju duvana doprinose i drugi sastojci lista: etarska ulja, smole i ostali. I pored dokazanog stetnog uticaja na zdravlje ljudi, zbog cega se pusenje sve vise ogranicava, duvan je danas najrasprostranjenije sredstvo narkotickog dejstva.


Gajenjem i preradom duvana postize se velika ekonomska dobit. Oko polovine ukupne proizvodnje izvozi se u preradjenom obliku. Gajenjem duvana intezivno se koristi zemljiste koje je manje pogodno za druge biljke, uglavnom zbog reljefa i slabije plodnosti. Duvan je poreklom iz Juzne Amerike. U umerenoj klimi je jednogodisnja zeljasta, a u tropskoj i suptropskoj visegodisnja biljka. Koren je osovinski, sa izrazenim glavnim korenom, iz kojeg izbijaju mnogobrojni bocni korenovi, pretezno rasprostranjeni u oranicnom sloju. Glavi vretenasti koren presadjenih biljaka je prekinut i iz njega izrastaju bocni koji preuzimaju njegovu ulogu. Stablo je uspravno, zeljasto, clankovito ispunjeno srzi. Krajem vegetacije donji deo stabla odrveni. U visinu raste od 0,5 do 3 m, u zavisnosti od sorte, stablo sitnolisnih sorti je nize, a krupnolisnih vise. Broj kolenaca, a prema tome i broj listova, sortne su osobine.

Listovi su na stablu poredjani naizmenicno, spiralno. Duzina im takodje zavisi od sorte. Srednje lisce sitnolisnih sorti je obicno dugacko od 12 do 15 cm, a krupnolisnih od 40 do 60 cm. Vecina sorti ima 20-30 listova, ali postoje i mamutske sprte (gigas), koje imaju i do 100 listova. U sredini stabla listovi su najkrupniji. Pocinju da sazrevaju od osnove stabla postepeno ka vrhu. Zbog toga se u proizvodnji duvana dele na grupe prema mestu na stablu i stizanje za berbu. To su: podbir,nadpodbir, srednje lisce, podovrsak i ovrsak.
Iz pazuha listova izbijaju zaperice (bocne grane-filiz), u proizvodnji nepozeljni, jer oduzimaju hranu maticnom listu, smanjuju mu masu i kvalitet. Zbog toga se uklanjaju cim se pojave.

Plod je visesemena caura, okrugla, jajasta ili elipsasta, mrkokafene boje, sa 3.000 do 3.500 sitnih semenki.
Seme je stno bubrezasto, hrapavo, mrezaste povrsine, mrke boje. Normalno klija posle 4 do 8 meseci naknadnog dozrevanja.


Zadnja promjena: abudimir; 30.04.13 16:38; ukupno mijenjano 4 put/a.
[Vrh] Go down
Marin Split
Žuti zubi
Žuti zubi


Broj postova : 935
Join date : 03.10.2011
Age : 34
Lokacija : Split
Omiljeni duhani : Vise i manje latakijski

PostajNaslov: Re: 2. Deo: Rasadjivanje, prinos i berba duvana   30.01.13 21:08

Bravo za trud! Svaka cast piva
[Vrh] Go down
Taras
Bacam filter
Bacam filter


Broj postova : 409
Join date : 10.10.2012
Age : 22
Lokacija : Serbia/Surcin
Omiljeni duhani : Crni Kapetan,Larseni,Latakije...

PostajNaslov: Re: 2. Deo: Rasadjivanje, prinos i berba duvana   30.01.13 21:12

Hvala Smile

evo jednog mog poznanika iz Srema
[Vrh] Go down
 
2. Deo: Rasadjivanje, prinos i berba duvana
Prethodna tema Sljedeća tema [Vrh] 
Stranica 1 / 1.
 Similar topics
-
» 2. Deo: Rasadjivanje, prinos i berba duvana
» Čuvanje duvana ...
» Gde i kako kupiti u Novom Sadu?
» Pozdrav od Turcina
» Clan - najpopularniji duhan na svijetu?

Permissions in this forum:Ne moľeą odgovarati na postove.
Dim Lule :: Ostalo vezano uz lule i duhane :: Pušionica-
Forum(o)Bir: