Kad sam počeo pušit lulu štartao sam sa Mac Baren vanilijo,scotish mixture i original choice.
Bilo nekoliko dobrog pušenja ali večino imao sam usta ko da sam popijo vrelu vodu.
Zaključio sam da su Mac Baren slabi duhani.
Onda u Cyanu kupim dunhill EMP, 965 i Sunday phantasy od Poeschla.
Bilo je i tu malo grizanja za jezik ali i mnogo užitka u hladnom dimu.
Zaključio sam da su to oni pravi duhani.
ALI ŠTO SAM SE TO PREVARIO.
Svi ti duhani koje sam pušio DOBRI su duhani.
Nakon provedeno mnogo časa na OVOME FORUMU naučio sam da:
-kad kupim Mac Barena pustim da još malo osuši preko dana, makar u kesi deluje suv.
-U lulu trpam pola manje duhana i pušim dulje(prepuno duhana u luli ne mora da znači dugo pušenje)
-zavolio sam Mac Barena(hvala ti BAYRO) i zaljubio sam se još više u Dunhill duhan.

HVALA VAM MOMCI

P.S Početnici molim vas pročitajte što sam napisao.

tome i služi forum

Upravo tako! Između sve ove zezancije nađe se i koja dobra informacija!

Najbolji duvan za pusenje je onaj koji sam namiksas. Potpisujem krvlju i stavljam pecat.

Pusim naravno i dobre 'firmirane' miksove, ali, ali...

Uzgred, savrsen miks nisam do sada, ni posle 30+ godina pusenja lule otkrio, jer ne postoji.

Isto vazi i za cigare. MonteCristo A i dvojka su nekad bas bljak, Herman Upman ume da podmetne prevaru i tako dalje...a Partagasova Lusitanija ume da tako dobro odvali da pozalis sto nisi kupio sve kutije iz te partije u tom-i-tom hjumidoru...

Dobro, ovo sa miksanjem je za stare lisce, za to treba ipak i godina i iskustva. No što miksaš? Engleze ili aromatike? Sa englezima sam relativno dobar, ali mi aromatici uvijek ispadni katastrofalno!

Nisam bas uveren da sa sigurnoscu razumem sta podrazumevas terminom 'aromatik'.

Izuzetno retko i to je po pravilu u nekom drustvu, kad neko izvadi, popusim lulu neceg sto je u mojoj terminologiji - aromatik, a to znaci da su nekom prirodnom miksu duvana, staznam, recimo, nekoj Virdziniji, Barliju, nekim Orijentima, crnom Kevendsu (dodaj po volji...), naknadno ubacena aroma recimo manga, maracuje, madagaskarske vanile, ruma (opet dodaj po volji).. i ako je ovo potonje opisano aromatik, ne, nisam taj.

Imam u principu uvek u hjumidorima dobro odlezalu dovoljnu kolicinu dobre Latakije i Perika, ostalo se, manje vise, lakse nadje.

Aromatik je recimo "Peterson special reserve 2007" ili slično. Ove gadosti kao mango, maracuja, vanilija i slične gadosti nisu moj izbor.
Ovo sa latakijom i virginijom - e to je to!

Okej, onda u tom smislu kako ti definises, miksam ponekad i aromatike, ali, recimo, da se drzimo tvoje terminologije, prvenstveno sto miksam i sto uglavnom pusim je nesto sto je najblize 'englezima'.

Napokon,.. dva stara lisca!!!

Ajde nastavite, možda i mi ubodemo koje zrnce mudrosti iz ovoga!!! Nunki, Bayro je već napisao o nekim svojim mješavinama!! Ajde da i tebe čujemo!?

Savate, ne znam kako da se trudim, savrsen blend ne postoji, sto se mene tice, to vec rekoh.

Partije duvana su nepostojane, kupis, pa ti je zao sto si kupio, ili kupis, pa ti je zao sto nisi kupio jos.

Recepata ima koliko ima nas. Neko voli zelenu salatu samo opranu i eventualno blago posoljenu, neko voli da je zacini limunom, maslinovim uljem i belim lukom, neko uopste ne podnosi zelenu salatu, nego preferira hren...


Ako sam vec 'prozvan' ima jednostavan i dabome najskuplji princip, ali zato ne moze da omane: kupujes razne blendove, vec brendirane, puseci odaberes sta ti se u njima svidja, sta im nedostaje a postoji u drugom, pa onda lepo namiksas. Da, skupo, da skuplje biti ne moze, placas da bi na kraju sam smislio.

A da dajem recepte sta se meni svidja, nije problem, samo ne vidim smisao jer neko voli Maru, a neko drugi Jucu, a obe su em zene, em podatne...

Slazem se. Svatko si mora sam po vlastitom ukusu formirati svoj mix. Mi decki iz kluba imamo privilegiju degustacije, a vec i znamo sto tko od nas i preferira. Manje vise ukus nam je slican uz par iznimaka. Uglavnom dominiraju latakijske mjesavine.

Haha, Keko, ne mogu da odolim: dok citam tvoj post, pusim jednu finu mesavinu u kojoj je sto bi se srodnim nam jezikom reklo, 'stanovita kolicina' desetak godina kod mene odlezale sirijske Latakije koja kad otvoris hjumidor i pomirisis je u izvornom obliku smrdi da povratis...al' kad se to dobro umiksa u pravilnoj proporciji sa mekanim Virdzinijama i tako dalje, pa dobro, recimo da uvek stoji ona tacna izreka pusaca cigara - da cigara smrdi svima sem onom koji u njoj trenutno uziva.

Salu na stranu, recimo da daje neku prihvatljivu notu takva mesavina, naravno, ni blizu kao one tipa Amfora i slicne dragstor varijante, kad neko ko ne ume ni da cestito pripali lulu, sedne negde i pusi ne bi li ostavio utisak na prisutne neupucene.

Takav sam mix uspio sloziti. Dominira latakija a room nota je odlicna. To dimim na poslu i imam prolaznu ocijenu obzirom kakva agresija na pusace vlada u Hrvatskoj.
Inace, moji favoriti su Dunhillovi duhani, osobito 965-ica i EMP, a to su definitivno najsmrdljivci.

Makoliko povremeno imam tendenciju da ispljujem Dunhill, okreni obrni, zakon su, pa cak i sad kad ga miksuju u Danskoj.

Svet ne stoji, ima zadrtih koji kazu da Danhil nije napravio ni jednu cestitu lulu posle srednjih pedesetih, neki kazu srednjih sezdesetih, ma, daj, imam par napravljenih i u ovom veku, strasne su, nije mi zao ni jednog centa koji sam za njih dao.


Tip za pocetnike koji su shvatili da razne shure-mure, rum-statijaznam zezalice nije ozbiljan duvan: uzmes neki recimo osrednji, ali prihvatljiv Mac Baren-ov Scottish Blend i dodas mu 10-15% Dunhill-ovog Nightcap-a i eto ti solidnog duvana..

Naš čoek kao da redovno sjedi s nama u klubu....